Žene se za  samostalan rad odlučuju u različitim životnim dobima, a najranije počinju one koje potiču iz porodica u kojima je postojala zanatlijska ili tradicija slobodne profesije, pa su osnovne obrasce preduzetničke kulture usvojile kroz socijalizaciju. Kada se već reše da se samostalno uposle, žene biraju posao za koji nisu potrebna veća ulaganja. Zato je polovina našla svoj “hleb” u trgovini, a ostatak uglavnom u uslužnim delatnostima, poput knjigovodstva, škole stranih jezika, keteringa i slično. Uglavnom su nastavljale da se bave poslom za koji su se pripremile u prethodnoj radnoj karijeri.

Kad se žene odluče da, umesto da od Nacionalne službe za zapošljavanje traže novog poslodavca, pokušaju da se snađu same, žene se na prvom koraku sreću sa problemom zvanim početno ulaganje. Često nemaju ništa u vlasništvu, pa nemaju na osnovu čega da podignu kredite.

Neke od žena nailaze na mnoge prepreke kao što su omalovažavanje, neke pak trpe agresivno udvaranje, pa se žene iz tog razloga retko upuštaju u biznis, ali pored ovoga postoji i ona hrabrija i upornija grupa žena.

Iskustva pokazuju da kada jednom prevladaju svoje i društvene nedostatke i afirmišu se uz pomoć (kako navode žene preduzetnice) prijatelja i porodice ali retko institucija, diskriminacija prestaje, i uspešna poslovna žena postaje ravnopravni član biznis zajednice.
A kada se teže ili lakše kroči u toliko željene poslovne krugove, na red dolazi usklađivanje karijere sa porodičnim obavezama. Da se ne bi suočile sa ovakvim problemom, mlade preduzetnice sve češće zapostavljaju tradicionalne ženske poslove-vrednosti i isključivo se posvećuju karijeri.
 
Podsticaj žena da stupe u vode biznisa naišao ja na veliku podršku i u tom cilju organizuju se razni projekti na temu kako razviti žensko preduzetništvo u Srbiji i regionu uz podršku EU, Vlade RS i ministarstava, Izvršnog veća AP Vojvodine preko Sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, PKS i drugih institucija.