Osnovi, stanje, pogodnosti i tržište                                          VEGETARIJANSTVO

 

Ljudi postaju vegetarijanci iz etičkih razloga, jer smatraju da životinje imaju pravo na sopstvene živote i da nije u redu ubijati ih, mučiti i iskorišćavati za ljudske potrebe. Osim nepotrebnog genocida životinja, za uzgoj životinja troši se hrana koja može prehraniti gladne ljude, uništava se plodna zemlja, spaljuju šume, truju se vode i vazduh, pa su mnogi svesni i ekoloških razloga i ne jedu životinje jer smatraju da je za spašavanje planete presudna vegetarijanska ishrana, s obzirom da industrije mesa, mleka i jaja uništavaju Zemlju strahovitom brzinom. Takođe, ljudi misle i na vlastito zdravlje. Poznato je da koktel otrova koji se nalazi u životinjskom mesu uništava ljudsko zdravlje, a da vegetarijanstvo produžuje život i čuva naše zdravlje.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stoga vegetarijanci ne jedu životinje, tj. meso i ribu, već mnogi ne jedu ni jaja, dok vegetarijanci vegani  ne jedu ni mleko odnosno sve namirnice životinjskog porekla.
Veganska ishrana pomaže životinjama. U modernom intenzivnom stočarstvu obično se krave, telad, svinje, kokoške, ćurani, patke i druge životinje drže u prenatrpanim stajama, kavezima, boksovima i hangarima, gde se često ne mogu ni okrenuti, niti napraviti i jedan jedini korak u celom svom životu. Lišene veterinarske brige, kretanja, sunčeve svetlosti, pa čak i toga da osete travu pod svojim nogama, ta živa bića koja dišu, misle i osećaju i čija su osetila u velikoj meri slična našima, pate i umiru na milione svakoga dana, samo da bismo mi mogli imati burgere, ćevape, kobasice, šnicle, pljeskavice, ćufte i viršle. Odlučiti šta ćemo jesti, znači birati između užasa industrijskih farmi i poštovanja za životinje.

Poslednjih godina vegetarijanstvo kao poseban način ishrane postaje sve više predmet medicinskih istraživanja. Brojnim studijama je utvrđeno da vegetarijanci duže žive i statistički mnogo ređe obolevaju od arterioskleroze, infarta srca, moždanog šloga, visokog krvnog pritiska, malignih bolesti (pre svega raka debelog creva, raka želuca, dojke, leukemije...), kamena u žučnoj kesi, šećerne bolesti, autoimunih bolesti itd.
Bez obzira što čovek može svašta da jede (biološki gledano, u stanju je da se prehranjuje i mesom i boljem), to ne znači da je za njega sve zdravo. Urođena sklonost, kao i sama građa tela, pokazuju da je za čoveka neuporedivo prikladnija, a time i zdravija, ishrana bez mesa.