Šta je to organska hrana i u čemu se takva poljoprivreda razlikuje od konvencionalne? Da li sjenički sir, srpski ajvar ili leskovačke paprike mogu da se okite tim prestižnim znakom?
Od kada organska hrana domaćih poljoprivrednika sve lakše pronalazi put do potrošača, uveravanja stručnjaka da su takvi proizvodi kvalitetniji od onih koje inače kupujemo postala su sve glasnija. I dok evropsko tržište vapi za organskom hranom, postavlja se pitanje koliko je prosečan srpski potrošač uopšte informisan o njenim osnovnim karakteristikama. Znanje naših sugrađana o organskoj hrani završava se, uglavnom na definiciji da su to zdrave namirnice proizvedene bez upotrebe pesticida i drugih hemikalija.

Proizvodi koji su dobili sertifikat označavaju se oznakom „Organski proizvod”. Uslovi su strogi, ali u Srbiji se širi mreža ekoloških zadruga za proizvodnju. Samo u Vojvodini postoji nekoliko udruženja organskih poljoprivrednika i proizvođača.

U Srbiji su se devedesetih godina zvanično pojavili prvi proizvođači organske hrane, a trend rasta se u poslednje vreme intenzivira. Najviše se gaje povrće, voće i žitarice, većina organskih proizvoda se izvozi. A kako je proces proizvodnje skuplji i komplikovaniji, to se održava i na cenu. Organski proizvodi su kod nas i do 40 odsto skuplji u odnosu na produkte konvencionalne poljoprivrede.
Malo je poznato da se priča o organskoj hrani ne završava na zelenišu i hlebu. Postoji organsko meso, sir i mleko, ali u Srbiji gotovo da nema onih koji bi se upustili u tako zahtevnu i skupu proizvodnju. Za stoku je potrebno obezbediti organsku hranu, voditi računa o kvalitetu vode, o materijalima od kojih se prave objekti za te životinje. Na organske čvarke ili kobasice srpski potrošači, ipak neće čekati još dugo, budući da su pojedini stočari već počeli da gaje svinje mangulice na potpuno prirodan način.

Srbija ima velike šanse da postane lider organske proizvodnje u regionu. Prethodna godina protekla je u znatnom pomaku u razvoju organske poljoprivrede u Srbiji. Otvorene su nove organizacije ispred Ministarstva poljopriverde i Privredne komore Srbije u cilju edukacije i afirmacije organske poljoprivrede kao i podsticanja izvoza. Srbija nije zemlja u kojoj je organska poizvodnja samo moguća, već se smatra ozbiljnim elementom razvoja poljoprivrede i sela. U ovom trenutku 600.000 he zemljišta je pogodno za uzgoj organske hrane.

		U svim zemljama EU u strategiji razvoja edukacija zauzima posebno mesto, pri čemu se na njenu pripremu i sprovođenje troši srazmerno  najviše finansijskih sredstava, vremena i truda.
Novi logo organske hrane               u EU

REZULTATI PRIMENE UNAPREĐENJA PROIZVODNJE ORGANSKE POLJOPRIVREDE