Korporativno stvaranje novih poduhvata ili kako se često naziva interno preduzetništvo (intrapreneuring) odnosi se na izgrađivanje preduzetničkog poslovanja unutar postojeće korporacije.
Lideri koriste rezultate inovacije da bi korporaciji pomogli da stvori nove izvore konkurentske prednosti i da obnovi svoje ustanovljene vrednosti. Kao što inovacije pomažu firmama da naprave pozitivne pomake, korporativno preduzetništvo pomaže firmama da identifikuju povoljne prilike i lansiraju rezultate novih poduhvata.
Uspešno korporativno preduzetništvo, po pravilu, znači da firme moraju da izađu van okvira svojih trenutnih operacija i tržišta u potrazi za novim povoljnim prilikama. Brojni su faktori od kojih zavisi usvajanje korporativnog preduzetništva koje će ostvarivati natprosečne prihode i doprineti održivim prednostima, kao „modusa operadni“ a među njima se ističu: korporativna kultura, liderstvo, organizacioni sistemi koji vode računa o učenju, o nagradama i stimulacijama.

Unapređivanje poslovanja preduzeća mora da se zasniva na primeni menadžment tehnika koje podržavaju konkurentnost, inovativnost i fleksibilnost, kao i na interventnom unapređivanju znanja zaposlenih u njima, a posebno izvršnog rukovodstva. Preduzeća iz zemalja u tranziciji kao što je Srbija, bez obzira na njihovu trenutnu tržišnu poziciju i finansijsku snagu, potrebno je preprojektovati i definisati osnovne postulate poslovanja na novim, efikasnijim osnovama.

Model za unapređenje kvaliteta poslovanja preduzeća po osnovu primene koncepta korporativnog preduzetništva podrazumeva sledeće elemente:

• zadovoljenje zahteva korisnika,
• procesni pristup upravljanju organizacijom,
• stalno unapređenje poslovanja.

Istraživanje na tržištu Srbije kada je u pitanju koporativno preduzetništvo:

Kao glavne faktore unapređivanja poslovanja analizirani rukovodioci ističu sledeće:

• unapređenje kvaliteta poslovanja – 22,5%,
• povećanje produktivnosti poslovanja – 20,3%,
• preduzetničko ponašanje – 16,54%,
• usavršavanje zaposlenih – 15%,
• usavršavanje tehničko-tehnološke osnove poslovanja – 8,27%,
• povećanje produktivnosti znanja – 7,5%,
• razvoj integrisanih menadžment sistema – 7,5%
• internacionalizacija poslovanja domaćih preduzeća – 2,34%.

Kao neophodne elemente za razvoj konkurentske sposobnosti preduzeća, analizirani rukvodioci uočavaju:

• permanentno usavršavanje znanja rukovodstva i zaposlenih – 20,74%,
• standardizacija kvaliteta poslovanja – 20%,
• razvoj preduzetničke kulture u poslovnom okruženju – 17%,
• ulaganje u razvoj nacionalnih brendova – 14,8%,
• razvoj koncepta korporativnog preduzetništva organizacije – 8,88%,
• kupovina savremenih tehnoloških rešenja – 8,15%,
• formiranje klastera – 5,93%,
• kreiranje strateških alijansi – 4,5%.

Kao glavne prepreke u razvoju konkurentnosti preduzeća analizirani rukovodioci navode:

• nedostatak znanja – 24,8%,
• zastarela oprema i tehnologija – 24,1%,
• neadekvatna upotreba savremenih metoda i tehnika menadžmenta – 16,54%,
• nedovoljno podsticajni poslovni ambijent – 8,27%,
• nedostatak finansijskog kapitala – 8,27%,
• nedostatak resursa – 7,5%,
• neadekvatna primena preduzetničkog ponašanja – 7,5%,
• poslovanje koje se ne zasniva na međunarodnim upravljačkim standardima – 3%.

Najveći broj rukovodilaca, njih 69,57%, nije bio na usavršavanju u poslednjih godinu dana, dok je 30,43% bilo na usavršavanju. Kao oblasti usavršavanja rukovodioci su naveli:

• preduzetništvo – 31,6%,
• kvalitet – 15,8%,
• marketing – 10,5%,
• upravljanje ljudskim resursima – 10,5%,
• razvoj – 10,5%,
• benčmarking – 5,3%,
• razvoj - 5.3%

Primena koncepta korporativnog preduzetništva treba da omogući formiranje uslova za uspešniji tržišni nastup i za postizanje konkurentske sposobnosti preduzeća iz tranzicionih ekonomija. Osnovni pokretač ovih aktivnosti mora da bude unapređivanje produktivnosti znanja izvršnog rukovodstva, kao i unapređivanje znanja svih zaposlenih u organizaciji. Uspešno poslovanje u 21. veku zavisiće od odnosa preduzeća prema narastajućoj potrebi za znanjem i primenom najnovijih tehnoloških dostignuća u upravljanju preduzećem, kao i od sposobnosti za transfer informacija ka ciljnoj grupi potrošača i kupaca na najbrži, najrazumljiviji i najefikasniji način